Песме

Међу јавом и мед сном

Међу јавом и мед сном
Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш с плетивом?
к'о плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!
што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и мед сном

Снове снивам

Снове снивам, снујем снове,
снујем снове бисерове,
у сну живим, у сну дишем,
ал' не могу ситне снове,
не могу их да напишем.
Снове снивам, снове снујем,
у слике бих да их кујем,
ал' су санци полетанци,
не могу их да прикујем
срцу моме лаганоме.
Ал' наслони на те снове
твоје груди бисерове,
две ледене бисер капи:
та би студен смрзла снове,
све те слике следила би.

Лала

Колико волим, колико љубим
твог срца дивотан клик,
кол'ко те љубим, толико слутим
да си ми злокобник.

Мириси моји твоје су песме,
уздаси твоји сви,
све што си рек'о, све што си да'н'о
у грудма мојим спи.

Зато их чувам; нико их не зна,
не знаш их ни сам ти,
ал' немој зато да си ми тужан,
немој ми замерити.

Како те лала жестоко љуби,
кад би отворила лис',
сву уједанпут сву милину би,
сав би ти дала мирис.

И не би било мириса више,
увео би ост'о лис',
да га разнесу ветри и кише,
вечити плач и бриз.